Одговор Бојана Петковића судији др Миодрагу Мајићу

Home / Актуелности / Одговор Бојана Петковића судији др Миодрагу Мајићу

Одговор Бојана Петковића, потпредседника АКПА

ПРАВОСУДНИ ЋУТОЛОЗИ НА ПОЛИГРАФУ

Поводом текста Миодрага Мајића ”Данајски уставописци и пропуштање непропуштене прилике

(http://misamajic.com/2018/02/13/danajski-ustavopisci-i-propustanje-nepropustene-prilike/)

I

Бојан Петковић

Када закорачимо у лекарску ординацију или у судницу касно је да се запитамо ко нам је лекар и судија. Београдском апелационом судији Миодрагу Мајићу (ММ) ових дана није на агенди питање ко су нам судије, јер сада су му прече велике теме.

У тексту ‘’Данајски уставописци и пропуштање непропуштене прилике’’ ММ наставља два ‘просветитељска’ пројекта из својих скорашњих писаних и усмених иступа. Први је разрачун са Правосудном академијом (ПА) и са нама, Алумни клубом Правосудне академије (АКПА). Други му је пројекат покушај да очува овакво правосуђе играјући на карту страха од умањења независности правосуђа. Потоњи приступ пријемчив је уху многих недовољно упућених новинара и доброг дела НВО сектора. Carte blanche да говори шта жели и да се унапред верује свакој речи коју изговори забринутим тоном мудраца, Мајић је коначно добио након што је јавно зборио о неразрешеном случају ноћног рушења у Савамали. То су учинили и представници Удружења тужилаца Србије (УТС; председник Горан Илић) и Друштва судија Србије (ДСС; председница Драгана Бољевић), такође љубимци дела јавности, јер им речи ”независност правосуђа” годинама не силазе са усана. И они су део Мајићеве непринципијелне коалиције да се одржи правосудни status quo. Свако је ту из различитих мотива, а један од Мајићевих јесте тај да побере опште одобравање. Од Председништва АКПА судија Мајић није никад добио пљесак, што нам неће опростити.

Погледајмо сада поближе Мајићеву невољу са нама, али и нашу са њим и добрим делом правосуђа.

ММ пише, поред осталог, да радни текст уставних амандмана који се тичу правосуђа јесте раскринкани пројекат Министарства правде и АКПА, да је у питању бизарни ортаклук и пакт у којем је АКПА обећала Министарству правде ”уставну подршку”, а Министарство да ће ПА ући у Устав. Рачуница је јасна, али нелогична: шта ћемо ми Министарству? Нити доносимо милионе гласова потребне за референдум о правосуђу нити широку легитимацију уставних измена, јер ми нисмо глас мејнстрим струке. Искорачи ли Мајић из своје измаштане верзије уставних погодби, која му звучи тако неодољиво логично, видеће одговор пред носем: ПА је у нацрту Устава зато што важећа Национална стратегија реформе правосуђа из 2013. каже да до краја 2018. ПА постаје једина тачка уласка у правосуђе. Све се ово боље разуме ако се присетимо Мајићеве старе тезе да је ПА политички контролисана (иако јој 2/3 управе чине судије и тужиоци), па ће тако све нове судије, питомци ПА, имати ”политички чист ДНК”. То је још једна замамна, али нелогична Мајићева уобразиља. Са ПА ће се регрутовати судије прекршајног и основног суда, па је нејасно зашто би политички моћник уписао свог ”малог” на ПА, како би овај кад заврши ПА постао судија основног суда за неке три године. Не треба ли злом политичару судија Специјалног или апелационог суда одмах, а не прекршајни судија за три године?

ММ замера што ”млади претенденти” на функције из АКПА некритички уздижу нацрт уставног амандама по којем је ПА услов за избор. Какав неопростив грех. Управо се АКПА месецима здушно залагао за то решење. Разуме се, амандмани су далеко од беспрекорних и АКПА ће се о њима још формално изјаснити. Др Мајић ”поентира” тиме да су представници АКПА уцењени судијском функцијом, да нису зрели за искушења судијске функције и да ће се једном по њима учити принцип судијске етике да независан судија може бити само онај ко ништа не очекује од извршне власти. У скученом свету судије Мајића несхватљиво је да неко може да ради ово што ради руководство АКПА из неког мотива који није стицање судијске или тужилачке позиције. Разочараћу га. Мотив нам је уређење система избора судија и стварни критеријуми, чиме се нико ”од старијих” не бави. Одавно смо начисто са тим да 4-5 људи из врха АКПА никад неће бити изабрано, јер то следи када се критикују водеће судије и тужиоци. Недостојна алтернатива је да ћутимо и не нападамо систем. Мајићу и осталим корисницима постојећег (не)система избора судија такво објашњење је непојмљиво.

II

Сада долазимо до суштине. Замера нам се прећутно то што је АКПА летос, у оквиру Академске мреже за владавину права, предложио да Високи савет судства има половину несудијских чланова, ”истакнутих правника” које бира парламент. То решење већ је уставна стварност у Црној Гори, с којом државом ћемо, кажу пре који дан из Брисела, ући у ЕУ до 2025. Неупућенима звучи као атак на судство, али то је једини начин да се, након што се у уставној ревизији парламент повуче из управљања судством, одржи делотворна веза судства са грађанима као носиоцима суверености. Ако вам је овај академски аргумент танак и мимикрија политичке еутаназије судства, ево и практичног разлога: контрола правосудних савета у којима су до сада доминирале судије и тужиоци. Пракса им је често била скандалозна, а удружења судија и тужилаца махом су ћутала, иако треба да буду ”чувари чувара”. АКПА једина у Србији говори да је цар го, ремети дивну правосудну уравниловку критикујући ауторитете и правосудне савете, док остали ћуте, посебно судијски помоћници, јер избор им је, наоко, ”ту, иза угла”. Ћуте Бољевић, Илић, Мајић (из економичности их зовемо: БИМ коалиција). Примери који следе знаковити су.

Високи савет судства (ВСС) донесе Правилник о првом избору судија, по којем су питања за кандидате за судије унапред објављена на сајту, па се лако науче напамет. Не испитне области, већ конкретна питања. Сви ћуте. ВСС донесе такав правилник без икакве јавне расправе – струковна удружења ћуте, иако претходно напусте уставне консултације зато што је ”јавна расправа фингирана”. Кандидати се тестирају и, гле чуда, 90% њих има максималну оцену. Ни у основној школи нема 90% одликаша. Мајићу то није спорно, јер он се бави већим темама. Уставни суд блокира по иницијативи АКПА ове конкурсе, а судија Бољевић нападне Уставни суд, иако ју је тај суд вратио након реизбора 2009. За тужилаштво је слична ствар. Такође правилник без јавне расправе, али Удружење тужилаца, које контролише Државно веће тужилаца (ДВТ) половином чланова, све правда потребом за ефикасношћу. Уставни суд по иницијативи АКПА блокира очигледно незаконит правилник ДВТ, а струка ће једногласно: обрачун извршне власти са ‘опозиционим’ Удружењем тужилаца Горана Илића. Следећа цртица: ДВТ предложи парламенту за заменика тужиоца кандидата са факултетским просеком 6,58. Неко би помислио да је ипак у питању ”добар практичар”, али АКПА преко повереника Шабића добије видео-снимак разговора из ДВТ са тим кандидатом, где првих осам минута истакнути чланови УТС пријатељски ћаскају са кандидатом, а потом му шапућу одговор на банално питање које није знао. Или – ДВТ предложи парламенту листу од 52 кандидата за заменике тужилаца, а пар дана раније у јавност процури пола овог списка ванинституционално сачињеног без било какве седнице ДВТ. Тада УТС изнесе више противречних објашњења, а судија Мајић негде помирљиво напише да АКПА фабрикује аферу. Мајићево удружење ЦЕПРИС активно доприноси дебати о правном образовању и избору судија само када ”заигра мечка” на њиховим вратима, запитавши се који су то критеријуми за испитиваче на правосудном испиту онда када је члан ЦЕПРИС Вида Петровић Шкеро 2017. изгубила место испитивача. Мноштво је сличних примера непринципијелног држања доминантне и популарне правосудне струке.

III

Заглушујућа је бука против ПА, али неће нас поколебати то што смо у мањини. Fun fact: Удружење судијских и тужилачких помоћника, чија председница није прошла 2011. на пријемном испиту на ПА (тада ПА, јелте, није била неправедан, политички или дискриминаторан концепт), сада картелно наступа са ”БИМ коалицијом”. Правосудну академију, као свима доступан филтер који спречава да се нпр. за 12 судија Првог основног суда у Београду пријави 400 формално једнаких кандидата, па да Високи савет судства (ВСС) одокативно и без образложења пробере тих 12, не воли већински део правосуђа. ПА их од свог настанка 2010. (уз подршку ЕУ) подсећа на то како су дошли на судијска и тужилачка места. И најбољим кандидатима деценијама треба веза за избор, макар и у наивно-сугестивном обличју: ”Обратите пажњу на доброг кандидата”, јер критеријуми нису измериви. То ће многе судије признати, нарочито ако се подвргну полиграфу. Било би лепо да се добровољно полиграфски тестирају (ох, та популистичка метода!) и чланови ВСС и ДВТ како бисмо чули да ли су икада добили ‘интервенцију’ за неке судијске и тужилачке кандидате и да ли су ову некад уважили. На срећу, Мајић нема проблема са критеријумима за избор, већ само са независношћу правосуђа. Први пут изабран за судију неколико месеци пре петооктобарских промена, када по правилу ”ни поштен СПС-овац није могао бити изабран од протежеа ЈУЛ-а”, ММ са тридесетпет година живота бива изабран за председника највећег српског првостепеног суда када је Коштуница др Војислав имао извршну и законодавну власт. Нисам сигуран да би Мајићев полиграф остао миран.

Шта рећи на то што др Мајић у свом последњем тексту Алумни клуб ПА двапут атрибуира као ”такозвани”? Немоћ, јед, поступање овог егзарха правосудног правоверја у нужној одбрани? Тај ”такозвани” АКПА је под тим именом регистрован још 2014. Но, ако чињенице говоре против ММ – тим горе по чињенице.

Све ово је тужно. Ако ништа друго, др Мајићу не може се порећи храброст, јер, за разлику од многих судија, не плаши се јавно говорити о пипавим темама, уместо угодније позиције чекања државне пензије у анонимности. Штета је што је он на погрешној страни историје. Срећом, увек има шансу да се поправи.

На крају једно обећање и један савет. Обећање: ММ и осовина око њега неће успети очувати овакво правосуђе. Савет свима: чувати се лажних пророка.

Бојан Петковић, потпредседник Алумни клуба Правосудне академије

Бојан Петковић (нов. 1983, Карловац). Од феб. 2017. потпредседник Алумни клуба Правосудне академије. 2010. био оснивач  и члан ИО Секције адв. приправника Адвокатске коморе Београда. Од јула 2008. у адвокатури као приправник, а од нов. 2011. на Правосудној академији на обуци за будуће судије и тужиоце. Занима се за правне лекове у кривичном поступку, реформу правосуђа и начела добре управе. Корисник више стипендија и програма Немачке службе за академску размену, Немачког друштва за спољну политику, Академије Министарства спољних послова Немачке, Немачке фондације за међународну правну сарадњу.